JOVANA NASAMO SA ŽIVOTOM

O svom životu odlučujete vi. Ako to prepustite drugima. Naći ćete se u bespuću.

„Bog zna zašto sve biva ovako ili onako, ništa na ovome svetu nema samo jedan uzrok, sve ima čitav niz uzroka.“   (Knut Hamsun)

 

(Str. 222; tel. 011/233-86-14; mob. 063/870-27-51, e-adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)

 

DRAGOLJUB JEKNIĆ, recenzent:

„Ova knjiga je, uprkos tome ili baš zato što govori o smrti, poetična knjiga. Ona je ispovest jedne ranjene svesti jedne probuđene duše. Njenu budnost tako lepo karakteriše stil pisanja. Gotovo sve rečenice su kratke. Kao odsečene od velike stene ćutanja. Kao da se ova priča pre nastanka survala u svesti naratora. I narator izvlači iz svoje svesti te survane delove, kamen po kamen. Jecaj po jecaj.“

M. TODOROVIĆ, novinar, „Borba”, prilog Svet knjige (21. 9. 2000):

„Višnja Krstajić Stojanović se suočila sa pitanjem šta znači pojedinačni život među ljudskim životima. Kako se to već milenijumima događa da ih potiru drugi; šta je to u ljudima i koji su to porivi, koji manipulišu njihovom svešću i posle dužih perioda čine neke progoniteljima drugih ljudi.

Ova knjiga predstavlja vapaj za životom koji je nepravedno pušten da potone i osudu svih onih koji su na tome nesvesno ili svesno radili.“

PAVLE PAVLOVIĆ, novinar, „Nezavisne novine“, Kanada, Toronto:

„Bolna priča o životu i „odbrani od smrti“

 

CITATI iz romana „JOVANA NASAMO SA ŽIVOTOM”

„Ima onih koji ne umeju ni prepoznati ni primiti ljubav. Uvek ima i onih koji vam izvlače energiju na slamku. Malo pomalo ali – sigurno. A da vi to i ne osećate. Baš kao oni skakavci, što su isisavali sokove „šumskom divu“. I najčešće kasno shvatite da vam je snage ponestalo.“

„Ako mislite da opstanete, na njihovo licemerje morate nekako uzvratiti.

Ne treba uzvraćati mržnjom.

Jer biste mržnjom uprljali svoju dušu.

Ni bilo kakvom osvetom.

Jer biste i osvetom uprljali svoju dušu.

Ali svakako treba uzvratiti – odbacivanjem.

Odbacivanjem svakog ljudskog bića koje se usudilo da vam, takoreći po navici, nanosi bol. I krade vam život.

Preko takvih bića treba samo staviti „putaču“.

Precrtati ih.

Isključiti iz života.

Ma ko oni bili.

Samo je to spas.“

 

„Šta je to što vas tera da činite baš ono što osećate da ne bi trebalo činiti?

Koji je to vrag kome popuštate i ako vam je, na neki način, jasno da ne treba popuštati?

Šta vas to tako snažno usmerava na pogrešan put?

Ne verujete, a držite se toga u što ne verujete!?

Neverovanje može da ubije.

Isto kao što verovanje može da vas vaskrsne.

Da ponovo poniknete.

Iz pepela.

Da budete feniks.“

 

I sudbina ima uzde.

A sve što ima uzde može se ukrotiti.

Ako nas konj sudbine zbaci, ne mora nas zgaziti.

Treba se samo ponovo podići.

Ako umete da se podignete.

A ako mislite da ne umete ili ne možete – probajte bar.

Možda to sudbina i hoće.

Da se borite sa njom.“